10 And Jabez called on the God of Israel, saying, Oh that thou wouldest bless me indeed, and enlarge my coast, and that thine hand might be with me, and that thou wouldest keep me from evil, that it may not grieve me! And God granted him that which he requested.
1Послије сазва Јаков синове своје и рече: скупите се да вам јавим шта ће вам бити до пошљетка.
2Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца својега.
3Рувиме, ти си првенац мој, крјепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом.
4Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца својега и оскврнио је легав на њу.
5Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди.
6У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховијем да се не саставља слава моја; јер у гњеву својем побише људе, и за своје весеље покидаше волове.
7Проклет да је гњев њихов, што бјеше нагао, и љутина њихова, што бјеше жестока; раздијелићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу.
8Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твојега.
9Лавићу Јуда! с плијена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити?
10Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његовијех онај који поставља закон, докле не дође онај коме припада, и њему ће се покоравати народи.
11Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа.
12Очи му се црвене од вина и зуби бијеле од млијека.
13Завулон ће живјети покрај мора и гдје пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона.
14Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору,
15И видјев да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак.
16Дан ће судити својему народу, као једно између племена Израиљевих.
17Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњик наузнако.
18Господе, тебе чекам да ме избавиш.
19А Гад, њега ће војска свладати; али ће најпослије он надвладати.
20У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске.
21Нефталим је кошута пуштена, и говориће лијепе ријечи.
22Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида.
23Ако га и уцвијелише љуто и стријељаше на њ, и бише му непријатељи стријелци,
24Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његовијех од руку јакога Бога Јаковљева, одакле поста пастир, камен Израиљу,
25Од силнога Бога оца твојега, који ће ти помагати, и од свемогућега, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.
26Благослови оца твојега надвисише благослове мојих старијех сврх брда вјечнијех, нека буду над главом Јосифовом и над тјеменом одвојенога између браће.
27Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дијели плијен.
28Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовијем благослови их.
29Потом им заповједи и рече им: кад се приберем к роду својему, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина,
30У пећини која је на њиви Макпелској према Мамрији у земљи Хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб.
31Ондје погребоше Аврама и Сару жену његову, ондје погребоше Исака и Ревеку жену његову, и ондје погребох Лију.
32А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетовијех.
33А кад изговори Јаков заповјести синовима совјим, диже ноге своје на постељу, и умрије, и прибран би к роду својему.