10 And Jabez called on the God of Israel, saying, Oh that thou wouldest bless me indeed, and enlarge my coast, and that thine hand might be with me, and that thou wouldest keep me from evil, that it may not grieve me! And God granted him that which he requested.
1Кад Исак остарје и очи му потамњеше, те не виђаше, дозва Исава старијега сина својега, и рече му: сине! А он одговори: ево ме.
2Тада рече: ево остарио сам, не знам кад ћу умријети;
3Узми оружје своје, тул и лук, и изиди у планину, те ми улови лова;
4И зготиви ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нијесам умро.
5А Ревека чу шта Исак рече сину својему Исаву. И Исав отиде у планину да улови лова и донесе.
6А Ревека рече Јакову сину својему говорећи: гле, чух оца твојега, гдје бесједи с Исавом братом твојим и рече:
7Донеси ми лова, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нијесам умро.
8Него сада, сине, послушај ме што ћу ти казати.
9Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твојему јело од њих, како радо једе.
10Па ћеш унијети оцу да једе и да те благослови док није умро.
11А Јаков рече Ревеци матери својој: али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак;
12Може ме опипати отац, па ће се осјетити да сам га хтио преварити, те ћу навући на се проклетство мјесто благослова.
13А мати му рече: нека проклетство твоје, сине, падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми.
14Тада отишав узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов.
15Па онда узе Ревека најљепше хаљине старијега сина својега, које бијаху у ње код куће, и обуче Јакова млађега сина својега.
16И јарећим кожицама обложи му руке и врат гдје бјеше гладак.
17И даде Јакову сину својему у руке јело и хљеб што зготови.
18А он уђе к оцу својему и рече: оче. А он одговори: ево ме; који си ти, сине?
19И Јаков рече оцу својему: ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лова мојега, па да ме благослови душа твоја.
20А Исак рече сину својему: кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме.
21Тада рече Исак Јакову: ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не.
22И приступи Јаков к Исаку оцу својему, а он га опипа, па рече: глас је Јаковљев, али руке су Исавове.
23И не позна га, јер му руке бјеху као у Исава брата његова рутаве; зато га благослови;
24И рече му: јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: ја сам.
25Тада рече: а ти дај сине, да једем лова твојега, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вина, те пи.
26Потом Исак отац његов рече му: ходи сине, цјелуј ме.
27И он приступи и цјелива га; а Исак осјети мирис од хаљина његовијех, и благослови га говорећи: гле, мирис сина мојега као мирис од поља које благослови Господ.
28Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила!
29Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње а благословен који тебе узблагосиља!
30А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца својега, у тај час дође Исав брат његов из лова.
31Па зготови и он јело и унесе оцу својему, и рече му: устани, оче, да једеш што ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја.
32А Исак отац његов рече му: ко си ти? А он рече: ја, син твој, првенац твој Исав.
33Тада се препаде Исак, и рече: ко? да гдје је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох прије него ти дође, и благослових га? он ће и остати благословен.
34А кад чу Исав ријечи оца својега, вриште иза гласа и ожалости се веома, и рече оцу својему: благослови и мене, оче.
35А он му рече: дође брат твој с пријеваром, и однесе твој благослов.
36А Исав рече: право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и благослов. Потом рече: нијеси ли и мени оставио благослов?
37А Исак одговори, и рече Исав: ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укријепих га; па шта бих сада теби учинио, сине?
38И Исав рече оцу својему: еда ли је само један благослов у тебе, оче? благослови и мене, оче. И стаде иза гласа плакати Исав.
39А Исак отац његов одговарајући рече му: ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго.
40Али ћеш живјети од мача својега, и брату ћеш својему служити; али ће доћи вријеме, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата својега.
41И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу својем: близу су жалосни дани оца мојега, тада ћу убити Јакова брата својега.
42И казаше Ревеци ријечи Исава сина њезина старијега, а она пославши дозва Јакова млађега сина својега, и рече му: гле, Исав брат твој тјеши се тијем што хоће да те убије.
43Него, сине, послушај што ћу ти казати; устани и бјежи к Лавану брату мојему у Харан.
44И остани код њега неко вријеме докле прође срдња брата твојега,
45Докле се гњев брата твојега одврати од тебе, те заборави што си му учинио; а онда ћу ја послати да те доведу оданде. Зашто бих остала без обојице вас у један дан?
46А Исаку рече Ревека: омрзао ми је живот ради овијех Хетејака. Ако се Јаков ожени Хетејком, каком између кћери ове земље, да што ми живот?