10 And Jabez called on the God of Israel, saying, Oh that thou wouldest bless me indeed, and enlarge my coast, and that thine hand might be with me, and that thou wouldest keep me from evil, that it may not grieve me! And God granted him that which he requested.
1Али Сара жена Аврамова не рађаше му дјеце. А имаше робињу Мисирку, по имену Агару.
2Па рече Сара Авраму: Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила дјеце од ње. И Аврам приста на ријеч Сарину.
3И Сара жена Аврамова узе Агару Мисирку робињу своју, и даде је за жену Авраму мужу својему послије десет година откако се настани Аврам у земљи Хананској.
4И он отиде к Агари, и она затрудње; а кад видје да је трудна, понесе се од госпође своје.
5А Сара рече Авраму: увреда моја паде на тебе; ја ти метну на крило робињу своју, а она видјевши да је трудна понесе се од мене. Господ ће судити мени и теби.
6А Аврам рече Сари: ето, робиња је твоја у твојим рукама, чини с њом што ти је воља. И Сара је стаде злоставити, те она побјеже од ње.
7Али анђео Господњи нађе је код студенца у пустињи, код студенца на путу у Сур.
8И рече јој: Агаро, робињо Сарина, откуда идеш, куда ли идеш? А она рече: бјежим од Саре госпође своје.
9А анђео јој Господњи рече: врати се госпођи својој и покори јој се.
10Опет јој рече анђео Господњи: умножићу веома сјеме твоје, да се неће моћи пребројити од множине.
11Јоште јој рече анђео Господњи: ето си трудна, и родићеш сина, и надјени му име Исмаило; јер је Господ видио муку твоју.
12А биће човјек убојица; рука ће се његова дизати на свакога а свачија на њега, и наставаће на погледу свој браћи својој.
13Тада Агара призва име Господа који говори с њом: ти си Бог, који види. Јер говораше: зар још гледам иза онога који ме видје?
14Тога ради зове се студенац онај студенац живога који ме види; а он је између Кадиса и Варада.
15И роди Агара Авраму сина; и надједе Аврам сину својему, којега му роди Агара, име Исмаило.
16А бјеше Авраму осамдесет и шест година кад му Агара роди Исмаила.