10 And Jabez called on the God of Israel, saying, Oh that thou wouldest bless me indeed, and enlarge my coast, and that thine hand might be with me, and that thou wouldest keep me from evil, that it may not grieve me! And God granted him that which he requested.
1А Јаков живљаше у земљи гдје му је отац био дошљак, у земљи Хананској.
2Ово су догађаји Јаковљеви. Јосиф кад бјеше момак од седамнаест година, пасијаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његова; и доношаше Јосиф зле гласове о њима оцу својему.
3А Израиљ љубљаше Јосифа највећма измећу свијех синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину.
4А браћа видећи гдје га отац љуби највећма између све браће његове, стадоше мрзити на њ тако да му не могаху лијепе ријечи проговорити.
5Уз то усни Јосиф сан и приповједи браћи својој, те они још већма омрзну на њ.
6Јер им рече: да чујете сан што сам снио:
7Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мојему.
8Тада му браћа рекоше: да нећеш још бити цар над нама и заповједати нам? Стога још већма стадоше мрзити на њ ради санова његовијех и ради ријечи његовијех.
9Послије опет усни други сан, и приповједи браћи својој говорећи: усних опет сан, а то се сунце и мјесец и једанаест звијезда клањаху мени.
10А приповједи и оцу својему и браћи својој; али га отац прекори и рече му: какав је то сан што си снио? еда ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље?
11И завиђаху му браћа; али отац његов чуваше ове ријечи.
12А кад браћа његова отидоше да пасу стоку оца својега код Сихема,
13Рече Израиљ Јосифу: не пасу ли браћа твоја стоку код Сихема? хајде да те пошаљем к њима. А он рече: ево ме.
14А он му рече: иди, види како су браћа твоја и како је стока, па дођи да ми јавиш. И оправи га из долине Хевронске, и он отиде пут Сихема.
15И човјек један нађе га а он лута по пољу, те га запита говорећи: шта тражиш?
16А он рече: тражим браћу своју; кажи ми, молим те, гдје су са стоком?
17А човјек рече: отишли су одавде, јер чух гдје рекоше: хајдемо у Дотаим. И отиде Јосиф за браћом својом, и нађе их у Дотаиму.
18А они га угледаше издалека; и док још не дође близу њих, стадоше се договарати да га убију,
19И рекоше међу собом: гле, ево онога што сне сања.
20Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у коју од овијех јама, па ћемо казати: љута га је звјерка изјела. Онда ћемо видјети шта ће бити од његовијех санова.
21Али Рувим кад чу то, избави га из руку њиховијех рекав: немојте да га убијемо.
22И још им рече Рувим: немојте крви прољевати; баците га у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он га шћаше избавити из руку њиховијех и одвести к оцу.
23И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи.
24И ухвативши га бацише га у јаму; а јама бјеше празна, не бјеше воде у њој.
25Послије сједоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавога коријења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир.
26И рече Јуда браћи својој: кака ће бити корист што ћемо убити брата својега и затајити крв његову?
27Хајде да га продамо овијем Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тијело. И послушаше га браћа његова.
28Па кад трговци Мадијамски бијаху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир.
29А кад се Рувим врати к јами, а то нема Јосифа у јами; тада раздрије хаљине своје,
30Па се врати к браћи својој, и рече: нема дјетета; а ја куда ћу?
31Тада узеше хаљину Јосифову, и заклавши јаре замочише хаљину у крв,
32Па онда послаше шарену хаљину оцу његову поручивши: нађосмо ову хаљину, види је ли хаљина сина твојега или није.
33А он је позна и рече: сина је мојега хаљина; љута га је звјерка изјела; Јосиф је доиста раскинут.
34И раздрије Јаков хаљине своје, и веза костријет око себе; и тужаше за сином својим дуго времена.
35И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тјешећи га, али се он не дадијаше утјешити, него говораше: с тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим.
36А Мадијанци продадоше га у Мисир Петефрију, дворанину Фараонову, заповједнику стражарском.