10 Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
1Послије тога шћаше Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: ево ме.
2И рече му Бог: узми сада сина својега, јединца својега милога, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду гдје ћу ти казати.
3И сјутрадан рано уставши Аврам осамари магарца својега, и узе са собом два момка и Исака сина својега; и нацијепавши дрва за жртву подиже се и пође на мјесто које му каза Бог.
4Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа мјесто из далека.
5И рече Аврам момцима својим: останите ви овдје с магарцем, а ја и дијете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.
6И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину својему, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.
7Тада рече Исак Авраму оцу својему: оче! А он рече: што, сине! И рече Исак: ето огња и дрва, а гдје је јагње за жртву?
8А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.
9А кад дођоше на мјесто које му Бог каза, Аврам начини ондје жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина својега метну га на жртвеник врх дрва;
10И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина својега.
11Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: ево ме.
12А анђео рече: не дижи руке своје на дијете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад нијеси пожалио сина својега, јединца својега, мене ради.
13И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву мјесто сина својега.
14И назва Аврам оно мјесто: Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: на брду, гдје ће се Господ постарати.
15И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.
16И рече: собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и нијеси пожалио сина својега, јединца својега,
17Заиста ћу те благословити и сјеме твоје веома умножити, да га буде као звијезда на небу и као пијеска на бријегу морском; и наслиједиће сјеме твоје врата непријатеља својих.
18И благословиће се у сјемену твојем сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.
19Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живљаше у Вирсавеји.
20Послије тога јавише Авраму говорећи: гле, и Мелха роди синове брату твојему Нахору:
21Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Аврамова,
22И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.
23А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамову.
24И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.